Neke obaveštajne službe uz pomoć albanskih lobista čine sve da nasilnim putem izdejstvuju predaju Kosova i Metohije. Nezadovoljni što je predsednik Aleksandar Vučić nesalomiv u nameri da Srbija nikada ne prizna nezavisno Kosovo, čine sve da otežaju život Srba na Kosmetu i uvuku Beograd u oružani sukob s NATO-om, što je i cilj Prištine. Uz ovu spregu primetno je da organizuju akcije koje imaju za cilj da pomognu Albinu Kurtiju da uspešno eskivira obavezu da formira Zajednicu srpskih opština. Da bi se pokušaj njegovog etničkog čišćenja Srba gurnuo pod tepih, poslednjih meseci je intenzivirana sinhronizovana akcija demonizacije Beograda i izmišljanja ratne opasnosti od Srbije na Balkanu. Intenzitet tih udara naročito je postao snažan i očigledan prethodnih dana, nakon surovog obračuna sa Srbima u Banjskoj.
U antisrpsku kampanju još odranije uključen je deo političkog establišmenta u SAD koji dolazi iz Demokratske stranke, kao i državni službenici iz vladajućih socijaldemokrata i Zelenih u Nemačkoj. Reč je o onima koji ne žele dobro Srbiji i godinama se zalažu za nasilnu smenu vlasti, optužujući Aleksandra Vučića za ekstremizam, dok upravo oni prizivaju Majdan u Srbiji i uvođenje tvrdih sankcija. U gnevu se „posebno ističu” američki senator optužen za primanje mita, od čega deo u zlatnim polugama, Bob Menendez i neumorni kritičar Beograda iz nemačkog Bundestaga Mihail Rot. Najdalje u otvorenoj mržnji otišao je austrijski „NATO advokat” Ginter Felinger, koji poziva na novo bombardovanje Srbije, a prethodno je otvoreno zagovarao nasilnu smenu vlasti u Beogradu na ulici, po uzoru na Kijev 2014. godine.
Posle nedeljnog oružanog sukoba koji je osudio i Beograd, čini se da bi diplomatski i politički položaj Srbije bio još teži da se najpoznatiji albanski lobista Bob Menendez nije privremeno povukao s mesta predsednika Komiteta za spoljne poslove, mada je odbio poziv kolega da podnese ostavku na funkciju senatora. Pritisci i napadi na Srbiju sa čelnih pozicija spoljnopolitičkih tela vodećih zapadnih parlamenata svakako će biti nastavljeni budući da su se u tome do sada „istakli” i Mihail Rot, predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga, kao i Ališa Kerns, predsedavajuća Odbora za spoljnu politiku britanskog parlamenta.
Komentarišući Rotovu izjavu, u kojoj je upitao kako će Srbija naći opravdanje za napad na severu Kosova, predsednik Vučić je rekao da nije tražio nikakvo opravdanje. „Nisam tražio nikakvo opravdanje, za razliku od njega koji će naći opravdanje i za to kada pucaju na srpsku decu za Božić. Kao što vidite, ja sam osudio ubistvo albanskog policajca, a Rot nikada preko svojih usta ne može da prevali i osudi Albance za bilo šta, čak i kada pucaju na srpsku decu. E u tome se razlikujemo, a zahvaljujući Rotu, mi i imamo ovakvu situaciju na KiM”, rekao je Vučić. Mihailu Rotu je ovog puta izostala logistička podrška iz SAD jer je njegov antisrpski prijatelj Menendez pod istragom zbog koruptivnih radnji.
Ovaj najpoznatiji albanski lobista koji nikada nije krio otvorenu mržnju prema Srbima sada ima mnogo više problema s pravosudnim organima SAD. „Reč je o čoveku koji je najmoćniji albanski lobista i ne postoji niko ko je bio lošiji prema Srbima i ko je obavljao prljaviji posao u korist Albanaca od Boba Menendeza”, rekao je Vučić. Dodao je da je on pokušavao da lobira i na Kipru i u Grčkoj za priznanje nezavisnosti tzv. Kosova „jer je veoma uticajan i u Nikoziji i Atini”. „Radio je sve što je mogao protiv nas. Kada vidite taj način, taj jezivi stil u kom nema argumentacije, ali poput kopca i jastreba stalno kidiše na svoju metu, bilo je jasno da je on plaćena strana Albanaca i sada će sve to polako izlaziti na videlo”, rekao je predsednik prilikom posete Njujorku, gde je učestvovao u radu Generalne skupštine UN.
Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, kaže da Bobu Menendezu nije prvi put da odgovara za primanje mita. Pre šest godina je optužba prvobitno bila odbačena jer porota nije mogla da donese nedvosmislenu odluku. On je 2017. godine optužen da je vršio pritisak na zvaničnike da reše spor oko naplate „Medikera” u korist svog prijatelja Salomona Melgena, obezbeđujući vize za doktorove devojke i pomagao u zaštiti ugovora kojim je lekar morao da obezbedi opremu za proveru luke u Dominikanskoj Republici. Nenad Vuković navodi da je sada reč o dve optužbe, jedna koja je u vezi s određenim biznismenima iz Nju Džerzija i da je reč o tome da je prosleđivao informacije egipatskoj vladi u vezi s vojnom industrijom.
„Posebno je zanimljiva prva optužba jer se sa sličnim otužbama suočio i američki kongresmen Eliot Engel poznat po antisrpskim stavovima. Reč je o državi u kojoj živi veliki broj Albanaca. Menendez se ’isticao’ krajnje neodgovornim izjavama prema Srbima i imao česte napade na predsednika Vučića i njegova objektivnost se, blago rečeno, može dovesti u pitanje i može se reći da ima veze sa albanskim interesnim grupama”, kaže Vuković.
A predsednik Saveta za strateške situacije Dragan Šutanovac je na svom iks profilu napisao: „Kako stvari stoje, sve lobističke aktivnosti, razna pisma podrške Kurtiju i kompaniji koja je inicirao senator Menendez idu na đubrište! Više neće imati priliku da utiče na politiku US Senata, a videćemo da li će ostati na slobodi.”
Pipci albanskih lobista, osim do vrhova najmoćnijih zapadnih institucija, nesumnjivo sežu i do pojedinih uticajnih krugova u samoj Srbiji. Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić kaže da veruje da u našoj zemlji i na njenim različitim političkim polovima, ali i geografskim oblastima ima onih koji se raduju, ali i onih koji žale zbog dešavanja u vezi sa senatorom Menendezom. „Građani su veoma dobro upoznati s kojim političarima u Srbiji, u Beogradu, ali i drugim gradovima je senator Menendez ostvarivao srdačne kontakte i kome je davao podršku, a koje je optuživao za krivično delo za koje je samo nekoliko nedelja kasnije protiv njega na veoma javan način poveden postupak. Zato verujem da su naši čitaoci u prilici da sami donesu informisani zaključak. Inače, komentarisanje samog postupka bilo bi neprimereno sa moje strane u ovom trenutku, s obzirom na dužnost koju obavljam”, ističe Marko Đurić.
Menendez je doslovno umešan u gotovo sve što je moglo da naškodi interesima Srbije i Srba. Tako je u maju ove godine izmislio da su ugrožena prava Albanaca u „preševskoj dolini”, a otvoreno se zalagao da ne bude formirana ZSO predviđena Briselskim sporazumom jer je, kako je govorio, to recept za katastrofu. A pre samo godinu dana delegacija Stranke slobode i pravde srela se sa ovim senatorom i, da apsurd bude veći, u tom razgovoru su predložili Menendezu da se formira regionalni centar protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji. U julu ove godine sa senatorom optuženim za korupciju sastao se i bivši ministar privrede Rade Basta, poznat po svojim antiruskim stavovima.
Na pitanje da prokomentariše susret delegacije SSP-a s Menendezom pre godinu dana, lider SSP-a Dragan Đilas je u SMS-u napisao: „Za razliku od Aleksandra Vučića, koji je blizak prijatelj i više puta se video sa ljudima poput Tonija Blera i Gerharda Šredera, koji su bili najveći zagovornici bombardovanja Srbije i našeg naroda, Bila Klintona, najodgovornijeg za bombardovanje Srbije i čijoj supruzi Hilari Klinton je donirao sredstva za kampanju, bivšeg rumunskog premijera Viktora Ponte, kome je dao državljanstvo i status počasnog savetnika, iako je bio optužen za korupciju, Rudolfa Đulijanija, optuženog za korupciju i nameštanje izbora i čija optužnica ima više od 200 strana, s kojim je zajedno radio na realizaciji projekta ’Beograd na vodi’ i koji ga je podržao u neuspešnoj kampanji za gradonačelnika Beograda 2012. godine, predstavnici SSP-a su se sa senatorom Bobom Menendezom videli samo jednom, i to prilikom posete Senatu u kome je Menendez obavljao funkciju predsednika spoljnopolitičkog odbora.”
A direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da Menendez nije samo čovek koji je u centru korupcionaške afere nego i neko ko je nasledio Eliota Engela kao glavni lobista albanske strane. Za naš list kaže da nije tajna kolika je tu mržnja bila generisana protiv srpskog naroda i koliko je tu bilo ostrašćenosti u delovanju. „Menendez je bio glava te zmije koja je uzela duboke korene u administraciji SAD i to je direktna veza s njujorškom mafijom i kriminalnim albanskim grupama koje su u poslednje vreme izuzetno ojačale. To što se njemu desilo samo je jedan od elemenata te mreže koja je zapletena u SAD i neverovatno je da postoje političari u Srbiji koji su želeli da se slikaju, vide i razgovaraju s njim, jer je reč o osobi koja je se isticala u najnegativnijim komentarima protiv Srbije. Očigledno je da neki ljudi nemaju dovoljno ni svesti, ni razuma, niti možda čak ni patriotizma, jer kada tražite savezništvo i neki savet od proverenog srbomrsca i glavnog albanskog lobiste, teško da možete da računate na nešto dobro. Samo naivni i neozbiljni mogu od Menendeza da očekuju nešto konstruktivno i dobro za našu zemlju”, zaključuje Dejan Miletić.
Kernsova: Neću zaćutati
Predsedavajuća Odbora za spoljnu politiku britanskog parlamenta, Ališa Kerns, izjavila je da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine mora biti zasnovan na pravičnosti i jednakom tretmanu obe strane, što, prema njenom mišljenju, trenutno nije pristup Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Kernsova je jedna od nekoliko desetina evropskih i američkih parlamentaraca koji su letos uputili zajedničko pismo zvaničnicima SAD, Evrope i Velike Britanije tražeći da preispitaju politiku prema Kosovu i Srbiji. Prethodno je iznela optužbe u britanskom parlamentu o navodnom švercu oružja iz centralne Srbije na Kosovo uz učešće Srpske pravoslavne crkve. U intervjuu za „Demostat” Kernsova je rekla da trenutna situacija na Balkanu duboko zabrinjava mnoge poslanike širom Evrope i šire.
Reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ju je zbog toga nazvao „lobistom Kosova” i najavio „istragu kako bi se videlo ko je finansira” Kernsova je opisala kao „pretnju koja ne dolikuje predsedniku države”. „Neću dozvoliti da me kleveta i takva retorika zastraši kako bih zaćutala. U britanskom sistemu poslanici prijavljuju svu svoju zaradu. Predsednik Donjeg doma i Kancelarija za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj jasno su stavili do znanja da su pretnje protiv mene, ili bilo kog drugog britanskog poslanika koji slobodno govori u parlamentu, potpuno neprihvatljive. Takvo ponašanje samo slabi Vučićev ugled u Velikoj Britaniji”, rekla je ona.
Agent FBI primao novac od veze Edija Rame
Moć albanske mafije je godina sve jača u Americi i osim što potkupljuju poznate senatore i kongresmene, ova kriminalna organizacija je imala uspeha da pronađe „svoje” ljude u FBI. Tako je pre pre desetak dana bivši agent FBI Čarls Makgonigal priznao da je uzeo mito od albanskog obaveštajca i da je veoma bitne podatke davao ne samo albanskoj obaveštajnoj službi već i albanskoj mafiji koja je preko njega mogla da sazna u kom stadijumu su istražne radnje protiv nje i ko su od FBI ubačeni saradnici. Priznao je krivicu i u prvom saslušanju koje je imao u saveznom sudu u Vašingtonu i kazao je da je prikrio tajne isplate koje mu je izvršio bivši albanski obaveštajac.
Prema izvodima iz istrage, Makgonigal je priznao da je falsifikovao evidenciju i davao lažne izjave o 225.000 dolara koje je dobio od bivšeg albanskog obaveštajnog agenta dok je radio za FBI. Kako se navodi u saopštenju američkog Ministarstva pravde, bivši specijalni agent Federalnog istražnog biroa koji je raspoređen u njujorškoj kancelariji priznao je nakon dogovora s tužiocima da je 225.000 dolara dobio od pojedinca koji je imao poslovne interese u Evropi, dok je nadgledao kontraobaveštajni rad.
Okružni sudija Kolin Kolar-Koteli prihvatila je to što se 55-godišnjak izjasnio krivim, koja je ročište za izricanje kazne zakazala za 16. februar sledeće godine. Makgonigal je navodno primio šestocifrenu uplatu od čoveka koji je u evropskim medijima identifikovan kao Agron Neza, a zauzvrat je činio usluge kao što je sastanak s premijerom te zemlje Edijem Ramom. U sklopu njegovih optužbi navodi se da je putovao na Kosovo, u društvu Rame, da se sastane s kosovskim političarima. Gradonačelnik Tropoje mu je uručio zahvalnicu za „promociju” ove zajednice.