Miloš Budimir, jedan od okrivljenih u postupku protiv Veljka Belivuka i drugih optuženih za najteža krivična dela među kojima je i sedam ubistava, pokušao je tokom postavljanja pitanja da diskredituje Srđana Lalića, svedoka okrivljenog u ovom postupku. Većina pitanja koja je Budimir postavljao nisu se odnosila na krivična dela opisana u optužnici, a Lalić je na njih odgovarao vešto, ponekada čak i duhovito.
Budimir je Lalića ispitivao o kući Veljka Banovića Votke, bliskog saradnika Luke Bojovića, koga su članovi Belivukove grupe pratili.
– Rekao si da je to bilo na području Gornjeg Milanovca. Ovaj grad zahvata površinu od 862 kilometra kvadratnih. Možeš li tačno da kažeš gde se kuća nalazi, da je pokažeš na gugl mapi? – pitao je Budimir.
– Ne verujem da bih mogao, ali bih mogao tačno da je opišem – odgovorio je Lalić i počeo da opisuje izgled kuće.
Naglašavajući da je u toku dosadašnjeg svedočenja, nesmetanog i odgovarajući na pitanja okrivljenih, reč „ne sećam se” i „nisam siguran” ponovio 122 puta, Budimir je pokušao da diskredituje Lalićeve tvrdnje.
– Bolje da si se bavio statistikom, nego ubistvima. Apsolutno se sećam da si Mitiću (Goran Mitić, žrtva klana prim. aut) metalnom četkom strugao mošnice, a Vukićeviću (Lazar Vukićević, žrtva klama prim, aut) gurao dršku četke u anus – odgovorio je Lalić.
Budimira je zanimalo i da li je Lalić koristio prostorije ispod južne tribine na stadionu Partizana, da li kuću u beogradskom naselju Senjak platio kešom ili preko računa.
– Miloše, ti ne znaš u kom vremenu živimo. Danas ne možeš da kupiš nekretninu za keš. Sve ide preko računa – odgovorio je Lalić.
Budimir je potom pitao i da li je nastao problem u banci kada je Lalić hteo da kupi lokal na Dedinju, da li je on snimao mobilnim telefonom taj događaj i da li je intervenisala policija.
– Jesam, snimao sam. Mislim da je služebnicu mrzelo da se maja sa tim. Dolazila je policija, ali me nisu privodili. Nikada do sada nisam imao neko krivično delo, a ni prekršaj? – odgovorio je Lalić.
Zatim je između okrivljenog i svedoka okrivljenog počela rasprava u vezi sa tim da li je Lalić spasao život Budimiru.
– Jesam li ti jednom spasao život? – pitao je Lalić Budimira
–Nisi – odgovorio je okrivljeni.
– Nisam ti spasio život kada je Lazar Vukićević pucao u tebe? – insistirao je Lalić.
Miloš Budimir pitao je Lalića i da li je organizovao da izvesni Stefan zvani Ledeni vozi ljude do glasačkih mesta.
– O čemu to pričaš, Miloše? Ne poznajem nikoga sa takvim nadimkom – odgovorio je pitanjem Lalić.
– Rekao si da imaš razvijenu bezbednosnu kulturu, Laliću. Šta to znači? – pitao je Budimir.
– Ti bi odmah na fakultet, a ni srednju školu nisi završio – odgovorio je Lalić.
– Da li ti je bila ugrožena bezbednost – nastavio je Budimir?
– Jeste. Stavljao sam ogledalo pod automobil, pravio sam krugove pre nego što dođem do kuće, često sam menjao rute… – odgovorio je Lalić.
Budimira je zanimalo i da li je Lalić organizovao grupu u Beču koja je za njega prodavala drogu, da li im je platio advokata kada su uhapšeni, da li je „be-em-ve” koji je vozio koristio samo on.
– Ne mogu da se setim da li je još neko imao ovlašćenje da može da vozi i ključeve. Znam da je jedno vreme stajao u kući Dejana Lazarevića – odgovorio je Lalić.