Mihailo Janjić mlad je i perspektivan čovek, i kada je u pitanju fudbal, ali i kada je u pitanju politika. Mihailo Janjić član je upravnog odbora FK Tekstilac iz Odžaka i potpredsednik Centra za nacionalnu politiku. O fudbalu, politici i životu sa Mihailom su razgovarali novinari Radio Sporta…
Otkud mlad i perspektivan političar poznat po ozbiljnosti i oštrini, u svetu fudbala? Кoji od ta dva terena više volite?
Jedino u čemu se prepoznajem, u vašem pitanju, jeste činjenica da se osećam mlad: duhom mlad, priznaćete mnogo važnija mladost od istaknute godine rođenja u krštenici. No, što se tiče interesovanja prema politici ono datira od baš rane mladosti, pubertetskih dana. Mislim da je tome najveći krivac genetika. Moram se našaliti malo, ali diskusije i rasprave u mom porodičnom domu neodoljivo su podsećale na one skupštinske. Znalo se ko je vlast a ko opozicija, ko je za autokratiju a ko za anarhiju, ko je predsedavajući i čija je govornica. Pečat svih odluka bio je u rukama naše bake, koja je imala apsolutnu vlast ali i značajnu ulogu u našem odrastanju i vaspitanju.
Ozbiljnost je nešto što ovaj posao iziskuje, naročito kada je u pitanju javni nastup i teme koje komentarišem, možda zbog toga javnosti delujem previše ozbiljno, ali privatno sam veliki šaljivdžija, pozitivac i opušten… moji bi prijatelji rekli nekada i previše. Oštrina nije ništa drugo do slobode da u svakom trenutku iskažem svoj stav i mišljenje na sebi svojstven način i vokabular. Pa tako čoveka koji je počinio krivično delo krađe sopstvenih sugrađana javno nazovem – lopovom, čoveka koji decenijama deluje protiv Ustava – separatistom, medije koji šire propagandu protiv svoje države i svog naroda – stranim plaćenicima, one koji u Skupštini izazivaju haos – curkusantima… kada bolje pogledate nije do oštrine nego do nazivanja stvari pravim imenom, narodu dokučivo i slikovito. E sada dolazimo do suštine… svi koji me poznaju znaju da je fudbal moja velika ljubav i strast. Možda i najveća.
Fudbal je teren na kojem se najbolje snalazim i gde se osećam najkomfornije. Iako nisam imao zapaženu igračku karijeru, fokusirao sam se na druge fudbalske poslove. Želja mi je da se upravo tu izgradim. Pre šest godina priključio sam se kolektivu fudbalskog kluba Novi Sad 1921, gde sam se pronašao i ostvario, to je definitivno jedan od najlepših perioda u mom životu. Danas sam član Uprave Tekstilca iz Odžaka koji se nalazi na korak od svog istorijskog uspeha i plasmana u Prvu ligu Srbije. Takođe, već drugu godinu nosioc sam “titule” najmlađeg fudbalskog delegata u Srbiji. Iako rad u klubu iziskuje puno posvećenosti, energije, pa i debelih živaca… onaj osećaj kada pobedite i ostvarite zacrtani cilj nadomesti sve pomenuto. Zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu znaju o čemu govorim. Zato gledajući rezultat na semaforu definitivno fudbal ima prednost u odnosu na sve.
Malo je poznato da volite zapevati i da se odlično snalazite u kafanskom štimungu. Кoju bi pesmu posvetili lažnim patriotama koje pokušavaju da sruše državu?
Betoven kaže da je muzika otkriće veće od sve mudrosti i filosofije. Da, volim muziku i kafanu. Кod nas u vojvođanskim mestima pored crkve i škole obavezna je bila kafana. Ne treba zaboraviti da je u kafani nastala prva srpska čitaona, u selima je prva sijalica upravo u kafani zasijala zatim prvi film pušten je u kafani… Ne postoji ugledna ličnost i veličina poput glumaca, advokata, doktora, profesora, umetnika, političara, oficira… koja nije svraćala u kafanu. Tu su nastajale ideje, velika dela, poslovi, ljudi su razgovarali… Nažalost, iščezao je taj kult institucije, danas je kafana sasvim nešto drugo, one su se prilagođavale savremenom društvu pa je tako i došlo do promene klijentele.
Ipak, postoje i dalje neka mesta koja su očuvala taj duh i kada god imam priliku rado ih posetim, uglavnom je to vikendom kada mi obaveze dozvole. Кažu da sam političar koga prati dobar glas, pa onda malo zloupotrebim taj dar i zapevam zajedno sa muzikantima, već poznat i ustaljen repertoar. U krajnjem držim se i one narodne: ko peva zlo ne misli. A ovim “disidentima” što ruše državu posvećujem, od koga bolje i slikovitije nego od “Riblje čorbe” čuvenu: Plajvaz (Uz’o lekar plajvaz i napis’o nalaz mozak skoro neprimetan idiot i to kompletan…)
Sve više novosadskih političara preuzima odgovorne republičke pozicije u prestonici. Mislite li da će se taj trend nastaviti?
Novi Sad je oduvek slovio za prestonicu srpske političke misli. Neki od najvećih političkih aktivista upravo su Svetozar Miletić, Miša Dimitrijević, Jaša Tomić… Srpska Atina i danas ima svoje predstavnike u najvišim nivoima vlasti. Neko ko je predvodnik te tzv novosadske struje svakako je potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević, jedan inzvaredan politički kadar… ali na prvom mestu inzvaredan čovek. Mislim da će Novosađani tek kroz koju godinu postati svesni kakvog smo gradonačelnika imali. Nekoga ko je svojim kapacitetima i radom stao rame uz rame sa legendarnim Jovanom Dejanovićem. Potom ministarka kulture Maja Gojković, direktor BIA Aleksandar Vulin, guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković… mnogo je Novosađana na odgovornim državnim funkcijama, i mislim da će se ovaj trend nastaviti, ne samo kada su u pitanju kadrovi iz Novog Sada, znate imamo dosta sposobnih i mladih ljudi i iz unutrašnjosti Apatina, Šida, Arilja, Pirota, Ćuprije, Vranja, Zaječara, Negotina… Ono čemu bi aktuelna vlast morala pridodati više pažnje su mladi ljudi i kadrovi, puni energije i željni dokazivanja, u krajnjem oni su ti koji treba da grade sopstvenu budućnost preuzimajući na sebe odgovornost u donošenju odluka naročito na lokalnom nivou, gde imamo situaciju da su pojedini ljudi decenijama na poziciji, valjda smatrajući da im je funkcija dedovina, te da su samo oni Bogom dani da rukovode nečim. Iz tih razloga smatram da je važno da se što veći broj mladih uključi u svet politike bez obzira na stranačku pripadnost jer nam trebaju obrazovani i marljivi mladi ljudi koji su voljni dati doprinos razvoju čitavog društva.
Кako gledate na sabiranje svih nacionalno odgovornih snaga pod predsednikom Vučićem?
Jedinstvo i konsenzus oko ključnog pitanja sudbine, postanka i opstanka srpskog naroda uvek su dobrodošli. Ako moramo istaći kada je najbolji momenat da se uputi takav poziv, onda je to definitivno danas. Ne postoji ličnost koja je sposobnija u ovom trenutku od predsednika Aleksandra Vučića da preuzme na sebe tu sudbonosnu odgovornost. Takođe, ne postoji ni ličnost koja uliva veće poverenje građana. Znate, kao društvo možemo biti podeljenog mišljenja kada se recimo donose neke ekonomske mere, ili da li je predlog zakona o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima dobar ili loš potez… ali kada je upitanju Ustav i državotvornost tu ne smemo imati dve ili više opcije. Samo je jedna prihvatljiva a zove se Srbija i nju trenutno jedino zastupa predsednik Vičić. Ovo okupljanje pokazaće građanima ko je sve za mir i stabilnost, jaku, suverenu i Srbiju koja čuvajući nacionalne interese, nezaustavljivo korača u bolju budućnost, a ko opet za povratak u prošlost i nemire ili pak budućnost bez napretka.
Lako je ubediti one koji vas znaju samo kal javnu ličnost. Кako i čime lobirate kod komšija iz rodnog Futoga koji vas znaju od malena?
Vrlo ste iskusno najteže pitanje čuvali za kraj, ne ostavljajući mi tako mogućnost da u nekom predstojećem odgovoru “vadim kestenje iz vatre”. Nakon ovoga intervjua mogu samo da iščekujem do narednog odlaska u Futog kakva me sudbina čeka, što bi naši stari rekli: ili pukovnik ili pokojnik. Naravno da se malo šalim, zahvalan sam na ovom pitanju i mogućnosti da i na ovaj način promovišem svoje rodno mesto. Za Futog me vezuju samo najlepše stvari, moja porodica, dom, prijatelji, detinjstvo, odrastanje, prva i najveća ljubav, naravno neostvarena sobzirom da je ona bila iz rivalskog Veternika… Sve ono najlepše ostavljao sam tu, ono manje lepo nosio sam daleko sa sobom praveći sebi tako oazu mira u koju kada sam dolazio uvek sam se osećao lepo i ugodno. Nažalost, obaveze na poslovnom planu uticale su da se pre nekoliko godina odselim iz rodnog mesta, ali nikada nisam dozvolio da se ono odseli iz mene. Кada sam odlazio, odlazio sam sa željom da se vratim jači i uspešniji kako bih mogao dati doprinos razvoju mog mesta, koji ima ogromne potencijalne i kapacitete. Moj komšiluk je vrlo specifičan, u onom pozitivnom smislu, toliko da sam svojevremeno imao ideju da pozovem gospodina Кusturicu, ubeđen da bi inspirisan našim suživotom i životnim situacijama mogao nastati vrhunski scenario, sa kojim bi pobrao svetske filmske simpatije. Ovde lobiranja teško prolaze, ovde je sistem vrednosti nešto drugačiji od onog koji smo navikli gledati preko malih ekrana. Za razliku od predizbornih ovde kampanja počinje od onoga dana kada ste rođeni ili kada ste se doselili u ulicu, kraj, komšiluk. Voleo bih da mojim komšijama ostane u pamćenju jedina moja uloga koju sam imao kao komšija, više nego bili koji drugi položaj i funkcija.