Pripadnici Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine MUP-a Srbije su za nepunih šest meseci od osnivanja jedinice i tri meseca efektivnog rada podneli nadležnim tužilaštvima u našoj zemlji 227 krivičnih prijava protiv 166 osoba, zbog izvršena 233 krivična dela.
Od ovog broja, ekološka policija podnela je čak 166 krivičnih prijava zbog šumske krađe i 40 zbog ubijanja i zlostavljanja životinja. Takođe, otkriveno je 14 krivičnih dela nezakonitog lova i četiri slučaja nezakonitog ribolova. Podnete su po dve prijave zbog zagađenja životne sredine, unošenja opasnih materija u Srbiju, uništenja zaštićenog prirodnog dobra…
Podneta je i krivična prijava protiv odgovornog lica privrednog društva u Kikindi, koje je u krugu preduzeća skladištilo oko 33 tone opasnog otpada suprotno zakonu, kao i protiv vlasnika preduzetničke radnje koji je oštetio životnu sredinu odlaganjem građevinskog šuta u odsečeni meandar reke Velike Morave u Ćupriji.
Proteklih meseci otkriveno je 166 šumskih krađa i 40 slučajeva ubijanja i zlostavljanja životinja
Živica Munćan, načelnik Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine, kaže da su građani i operativni rad policijskih službenika osnovni izvori svih informacija. Dodaje da građani svakodnevno prijavljuju krivična dela i prekršaje iz oblasti ekološkog kriminala.
„Proveravamo sve prijave koje dobijemo, nikoga nismo odbili pod izgovorom da nismo nadležni, a ako mi nismo u konkretnoj situaciji najbolja adresa za rešenje problema, svakoga smo barem usmerili na pravi put, šta treba da uradi i kome treba da se obrati”, navodi Munćan.
Osim građana, načelnik naglašava da jedinica ima odličnu saradnju sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, Sektorom za vanredne situacije, Ministarstvom ekologije, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, Upravom carine, Upravom granične policije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Lovačkim savezom Srbije, Lovačkom komorom Srbije, Upravom za šume i Upravom veterine Ministarstva poljoprivrede, Jedinicom za bezbednost na rekama, „Srbijavodama”, raznim udruženjima građana za zaštitu prirode…
Svi oni koji uništavaju prirodne resurse, biljni i životinjski svet i zagađuju prirodu pod lupom su pripadnika Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine, koja je u februaru osnovana na inicijativu ministra policije Aleksandra Vulina i koja usmerava i pruža podršku u radu kriminalističkih inspektora za suzbijanje ekološkog kriminala na teritoriji cele zemlje, u svih 27 policijskih uprava.
Od zanimljivijih rezultata rada, naglašavaju četiri akcije u vezi sa ubijanjem i zlostavljanjem životinja i uništenjem zaštićenog prirodnog dobra.
Prvi put u našoj zemlji nedavno je podneta krivična prijava protiv osobe koja je u prirodi nezakonito hvatala zaštićenu vrstu ptice štiglić i prodavala je na crno.
Policija je prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje osumnjičeni koristi u Prokuplju pronašla četiri štiglića, kao i posebno napravljen kavez za hvatanje ptica. Oni su iz kaveza pušteni na slobodu.
„Prema informacijama koje sam saznao, cena jednog štiglića kreće se od 100 do 300 evra. Materijalna korist te osobe je u ovom slučaju manje bitna za nas, nama je važno da sprečimo uništavanje prirode. Ako neko divlju ptičicu štiglića doživljava kao nešto malo i nebitno, mi je doživljavamo kao veoma važnu pticu i želimo da kroz procesuiranje osobe koja je uništava, pošaljemo poruku da to ne može i ne sme niko da radi”, kaže Munćan.
Mnogi građani smatraju da onaj ko ubije košutu mora krivično da odgovara kao da je ubio čoveka. Ovakva dela se retko procesuiraju u našoj zemlji, ali početkom jula je protiv četrdesetdvogodišnjeg muškarca iz Belegiša podneta prijava upravo zbog ovog krivičnog dela. On se tereti da je bez dozvole i za vreme lovostaja u lovištu „Vojvodina šuma” u Deliblatskoj peščari, odstrelio košutu koja je bila steona.
„Država se prvi put na ovako organizovan način bori protiv krivolova koji će biti iskorenjen. Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine pojačaće svoj rad i nadzor u svim mestima u Srbiji koja su predviđena za lov, a svako ko odstreli divljač mimo propisanih zakona i pravila i bez dozvole biće strogo kažnjen. Krivolovci su posebno na meti srpske policije”, izjavio je nakon ove akcije ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.
Ekološka policija je u saradnji sa drugim službama početkom jula spasila 281 kornjaču, zakonom zaštićenu vrstu, a protiv trojice muškaraca albanske nacionalnosti podnete su krivične prijave. Kornjače su otkrivene u gepeku njihovog automobila na teritoriji Bujanovca.
Takođe, pripadnici jedinice su u junu spasili dva mrka medveda koje je u kavezu malog prostora i na otvorenom, duži vremenski period držao muškarac iz Kraljeva. Dalju brigu o životinjama preuzele su nadležne službe, a protiv vlasnika je podneta odgovarajuća prekršajna prijava od nadležne inspekcije. Mrki medved je takođe zaštićena vrsta. Nekad je bio široko rasprostranjen, ali je istrebljen u mnogim delovima sveta. Prema raspoloživim podacima, kod nas u Srbiji mrki medvedi žive na Tari, Goliji, Zlatiboru, Zlataru, Mokroj Gori, istočnoj Srbiji…
Paljenje trave i ostataka useva zakonom je kažnjivo
Proteklih dana u našoj zemlji evidentirano je i nekoliko požara na otvorenom. Živica Munćan apeluje na građane da ne pale travu, nisko rastinje i ostatke strnih useva i da imaju u vidu da je to zakonom kažnjivo.
„Požari na otvorenom prostoru se veoma brzo šire, zahvataju velike površine i predstavljaju opasnost za život i imovinu ljudi, biljnog i životinjskog sveta i nanose velike materijalne štete. Uzrok svih ovih požara, u najvećem broju slučajeva, je ljudski faktor, odnosno neodgovorno ponašanje pojedinaca, pa ovom prilikom apelujem na građane da to ne rade”, zaključuje Živica Munćan.
Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje trave i niskog rastinja i paljenje smeća na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume.