Do septembra, kada počinje borba u grupnoj fazi Lige šampiona, „crveno-beli” s nestrpljenjem očekuju avgustovski žreb koji će odrediti njihove buduće rivale u evropskoj eliti.
Crvena zvezda je osvajanjem nove, šeste zaredom, titule prvaka Srbije u fudbalu na vreme obezbedila mesto među najboljim timovima Evrope koji će od septembra početi borbu za titulu budućeg prvaka Starog kontinenta. Trenutno, Zvezda je u probranom društvu sa engleskim velikanima – Mančester sitijem, Arsenalom, Mančester junajtedom, Njukaslom, te najboljim španskim klubovima – Barselonom, Atletiko Madridom i Real Sosijedadom. Pored ovih timova, kartu za evropsku fudbalsku elitu kupili su još Napoli, Lacio, Inter, Milan (Italija), Bajern Minhen, Borusija Dortmud, RB Lajpcig, Union Berlin (Nemačka), PSŽ, Lans (Francuska), Benfika, Porto (Portugalija), Fejenord (Holandija), Salzburg (Austrija), Seltik (Škotska) i Šahtjor (Ukrajina).
U međuvremenu, čeka se novi prvak u Ligi Evrope, a videćemo da li će to biti Roma ili Sevilja, kao 26. učesnik grupne faze Lige šampiona. Na predstojećim kvalifikacijama za još šest učesnika boriće se i naš TSC. Žreb za grupnu fazu biće održan krajem avgusta u Nionu u sedištu Evropske fudbalske unije, a već sada se zna da će Zvezdinu delegaciju predvoditi generalni direktor Zvezdan Terzić.
Pošto se upoznao sa rukovodećim kadrom, ali i pojedinim fudbalerima novi trener Barak Bahar vratio se u Izrael sa lepim impresijama. Izraelac je posebno bio oduševljen navijačima koji su u nedelju napravili pravu fudbalsku feštu. Nema sumnje da je mladi stručnjak, koji je prekjuče istakao da se već dva meseca bavi novim klubom, rešen da od jeseni Zvezda igra vrlo efikasno – da ima jak i čvrst vezni red i odbranu koja će biti granitna.
Takođe, jasno je da će neki igrači koji su dugo u klubu dobiti zeleno svetlo da odu u inostranstvo. Prvi na toj listi je iskusni levi bek Milan Rodić, kojem je Irakli Azarov postao ozbiljna konkurencija. Gruzin se potpuno nametnuo pa će i od naredne sezone biti jedna od važnijih igrača u Zvezdinoj odbrani. Kakav je status Aleksa Viga? Argentinac je najavio da bi želeo da se vrati u domovinu, da još jednom proba u svom bivšem klubu, pa ukoliko mu Zvezda dozvoli da ode šest meseci pre isteka ugovora, to bi značilo da klub odmah mora da krene u potragu za desnim bekom. Mada, kako sada stvari stoje, realnija je opcija da će Vigo ostati u taboru prvaka.
Takođe, i Aleksandar Dragović je blizu odlaska iz Crvene zvezde, što može da bude ogroman hendikep. Jer, radi se zaista o iskusnom defanzivcu, koji je u najboljim igračkim godinama, a po svemu sudeći karijeru će nastaviti u Italiji ili Španiji. Velika enigma je i oko mladog Strahinje Erakovića, za koga su interesovanje pokazali neki ruski klubovi. Kakva sudbina očekuje ostale prvotimce, biće poznato za otprilike tri nedelje.
Počinje prodaja članskih karata za sezonu 2023/24.
Crvena zvezda već uveliko misli na novu sezonu, iako je od stare prošlo tek nekoliko dana. U klubu su odlučili da počnu sa prodajom članskih karata za sezonu 2023/24. godinu. Za sve članove sa pravom glasa na klupskim izborima (starije od 18 godina) godišnja članarina će iznositi 1.800 dinara a za najmlađe članove 1.200 dinara. Obnova članstva i nova učlanjenja biće omogućeni i na predstojećem letnjem karavanu koji će ovog leta obići preko 60 gradova u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Rođendanska čestitka predsedniku FSS
Dragan Džajić, legenda Crvene zvezde i aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Srbije juče je proslavio 77. rođendan! Klub mu je među prvima čestitao, uz želju da treća Zvezdina zvezda još dugo živi i bude aktivan u svim fudbalskim dešavanjima. Dragan Džajić je u Crvenu zvezdu došao sa Uba kada je imao samo petnaest godina. Legendarni trener Miša Pavić mu je 8. juna 1963. ukazao priliku da debituje za seniorski tim višestrukog prvaka. Već naredne godine Džajić je sa Zvezdom osvojio prvu titulu a za „crveno-bele” odigrao je čak 570 mečeva i postigao 287 golova. Najveći uspeh Crvena zvezda je postigla pod Džajinom komandom kada je 1991. u Bariju postala šampion Evrope, a iste godine u Tokiju se popela na krov sveta. Nemerljiv učinak, pored „zlatne” generacije, dao je i tadašnji generalni sekretar Vladimir Cvetković.