Kako i zašto je nestalo Čonopljansko jezero!?

Čonoplja – Ovih dana nestao je još jedan prirodni biser u Vojvodini. Čonopljansko jezero, na 12 kilometara od Sombora, praktično je nestalo i od nekadašnje vodeno-zelene oaze, riba, bogatog biljnog i životinjskog sveta, ostao je samo predeo ispucane zemlje, a od tri metra dubokog jezera, svega 30 centimetara vode, pišu Zelene novine.

– Po nalogu inspekcije, došli su iz „Voda Vojvodine” i uklonili deo uginule ribe, ali riba je nastavila da ugiba i sve to je tužan prizor. Ako u jezeru i ima još žive ribe, neće izdržati pri ovo malo vode. Sa jezera se nadaleko širi užasan miris – kaže Mile Božić, član USR „Šaran”. Procenjuje se da je uginulo između dve i tri tone ribe.

Članovi Udruženja sportskih ribolovaca „Šaran” godinama već upozoravaju da je Čonopljansko jezero, ili kako se zvanično zove Vodoakumulacija Čonoplja, pred ekološkom katastrofom i da mu preti isušivanje. Njihovi apeli za pomoć učestali su poslednjih sedmica, ali bez rezultata. „Sve što smo mogli mi smo preduzeli, pozivali sve državne organe, ali niko nije reagovao”, kaže Božić.

Jezero u Čonoplji nastalo je 1984. godine pregrađivanjem kanala kako bi se obezbedilo snabdevanje vodom ZZ „Bačka”. Imalo je površinu od 50 hektara, široko je oko 100 metara i sa prosečnom dubinom od oko tri metra. Jezerom su gazdovale „Vode Vojvodine” a Udruženje sportskih ribolovaca, posadilo je okolno drveće i uredilo prostor. Poribljavalo se redovno, te su ovde ribolovci pecali kapitalne primerke tolstolobika, šarana, smuša, amura. Ovo je, kažu članovi, bilo i prvo društvo koje je prihvatilo načelo „upecaj i pusti”.

Mile Božić priča kako je osim ribolovcima, ovo postalo i omiljeno izletište okolnom stanovništvu, a oko vodene površine nastanio se bogat živi svet. Od 2017. godine primetno je bilo da tokom zime jezero više ne može da akumulira dovoljnu količinu vode i da presušuju delovi. Zbog toga su pre četiri godine poslali dopise Ministarstvu zaštite životne sredine, Sektoru za zaštitu prirode i klimatske promene, Agenciji za zaštitu životne sredine, Zavodu za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Republičkom hidrometeorološkom zavodu, JPV „Vode Vojvodine”, „Vojvodinašumama”, Turističkoj organizaciji grada Sombora i gradskoj upravi Sombora, u kojem ih pozivaju da izađu na teren i utvrde činjenično stanje.

Sportski ribolovci postavili su pitanje gde odlazi ta količina vode.

„Ono što se poklapa sa ovim fenomenom jeste nemilice bušenje bunara za potrebe navodnjavanja velikih poljoprivrednih površina i voćnjaka i bez kontrole iskorišćavanje podzemnih voda kao neprocenjivog prirodnog bogatstva. Kada se uzme u obzir da se jezero snabdeva podzemnim vodama opravdano se sumnja da iz tog razloga jezero nestaje jer se svakodnevno crpi voda sa velikih dubina koje povlače za sobom sve okolne podzemne žile vode koje snabdevaju jezero”, stoji u pismu na koje odgovor nikada nije stigao.

„Imali smo posetu jedne osobe iz Ministarstva rudarstva, konstatovano je da zaista u okolini postoji veliki broj bušenih bunara, ali izveštaj o tome nije stigao do nas“, kaže nam Božić. Ribolovci kažu da je za kratko vreme izbušeno preko 20 bunara dubine veće od 100 metara.

Krajem prošle godine, apeli su ponovljeni, jer je već tada bilo jasno da je jezero izgubilo dve trećine svoje površine i da je pred ekološkom katastrofom. „Vode Vojvodine” tada su ukazale na to da jezero potpuno zavisi od prirodnih uslova, jer ne postoji mogućnost njegovog dodatnog snabdevanja vodom, te da će rešenje za ovo jezero biti izgradnja Regionalnog podsistema „Telečka”. Ovaj sistem omogućiće snabdevanje vodom severne Bačke, međutim, taj plan je tek u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije.

U međuvremenu, Čonopljansko jezero je nestalo, kao i njegov riblji fond. Među mnogim pecarošima i izletnicima koji tuguju zbog ovog gubitka, jeste i naš proslavljeni odbojkaš Vanja Grbić, a sajt „Soinfo” objavio je deo njegovog pisma u kojem se navodi: „Došli tamo neki, zakupili ili kupili zemlju, posadili lešnike i iskoristili što su nama voda i riba poslednje po važnosti. Pitam se kako bi naši stari odreagovali na to kakav svet predajemo potomstvu.” On je dodao i da je u Italiji, gde je igrao, priroda svetinja i da su drakonske kazne za njeno narušavanje.