AMERIKA SE SPREMA ZA RAT SA RUSIJOM: U tajnom štabu u Nemačkoj zelene beretke planiraju operaciju „Gladio“!

POSLEDNJIH nedelja gotovo svakodnevno se pojavljuju vesti o vojnim formacijama, programima borbene obuke, resursima i oružju kojim SAD i NATO jačaju Kijev. Zajedno sa kadrovskim imenovanjima na vojne položaje, to izgleda kao kvalitativna nadogradnja kapaciteta za dugoročni sukob sa Rusijom. Štaviše, razmere pripreme Zapada su takve da postaje očigledno: ne možemo govoriti samo o Donbasu, navodi ruski politikolog Veronika Krašenjininkova u autorskom tekstu za RIA Novosti.

Šta zapravo sprema neprijatelj slobodnog sveta? Američki i evropski zvaničnici potvrđuju NJujork tajmsu da postoji „tajna mreža komandosa i špijuna koji hitaju da obezbede oružje, obaveštajne podatke i borbenu obuku“ za Kijev. Veliki deo ovog posla odvija se u bazama u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali kadrovi CIA i nekoliko desetina britanskih, francuskih, kanadskih i litvanskih specijalnih snaga deluju na tlu Ukrajine.

NJujork tajms piše da je, za koordinaciju vojne pomoći Ukrajini ubrzo posle 24. februara, u vojnoj bazi u Nemačkoj formiran štab za planiranje, koji obuhvata ni manje ni više od 20 zemalja. Ovaj štab je stvorio 10. puk specijalnih snaga američke vojske, koji je već obučavao ukrajinske specijalne snage u bazi na zapadu zemlje.

Da bismo procenili šta se događa u ovom štabu, moramo znati šta je i kakav je to 10. puk specijalnih snaga SAD.

Specijalne snage američke vojske, opšte poznate kao „Zelene beretke“, proglašavaju misiju „“De Oppresso Liber“ („Oslobodite potlačene“) kao svoj moto. Oni vode ne toliko otvorene ratove koliko sabotaže, protivpobunjeničke, protivterorističke i druge specijalne aktivnosti, uključujući rušenje vlada koje su zamerile Sjedinjenim Državama u trećim zemljama, i pripremanje strane vojske za zajedničke zadatke. Glavni zadatak „zelenih beretki“ je da prodru na teritorije koje je okupirao neprijatelj i zajedno sa lokalnim snagama vode tajnu borbu. Inače, Rambo, koga je glumio Silvester Stalone, bio je „zelena beretka“, nesposobna da se vrati u civilni život.

Deseti puk specijalnih snaga stvoren je 1952. godine za teritoriju Evrope, sa posebnom namenom za vođenje diverzantskog rata u slučaju „sovjetske invazije” u vidu pozadinskih jedinica. Da, dok je Sovjetski Savez bio zauzet ponovnom izgradnjom zemlje, američki radikalni krugovi, oslanjajući se na nacističku mrežu generala Rajnharda Gelena (šefa obaveštajne službe na Istočnom frontu, koji je prešao u Sjedinjene Države), pripremali su se da se suprotstave SSSR-u.

Prva strana baza je opremljena novembra 1953. u gradu Bad Tolz u Bavarskoj, u kasarni izgrađenoj 1937. za SS jedinice. Planirano je da polovina osoblja budu Evropljani, ubeđeni antikomunisti: čitajte – nedovršeni nacisti. Deo američkog osoblja je prvobitno pripadao CIA. Godine 1955. NJujork tajms je prvi put pomenuo 10. puk kao „oslobodilačku“ snagu za borbu iza neprijateljskih linija.

Tokom 1960-ih, 10. puk je pružao nekonvencionalnu ratnu obuku za NATO partnere. U periodu 1990-1991, Zelene beretke su učestvovale u prvom Zalivskom ratu. Boston Herald je ovom prilikom izvestio: „Sklonost 10. specijalaca ka tajnosti je toliko jaka da službenik za štampu vojne baze nije znao da je jedinica otišla u rat sve dok se nisu vratili kući. Drugi put je grupa otišla u Irak pre zvanične invazije, zajedno sa Centrom za posebne događaje CIA, koji sprovodi crnačke operacije, što je vlada uvek poricala.

10. puk specijalnih snaga ima svog kultnog heroja, čije ime nosi godišnja nagrada za najbolju operativnu jedinicu. Godine 2010. proglašen je i za prvog (!) počasnog pripadnika puka, a 2011. uvršten je u Salu časti Komande za specijalne operacije SAD.

Ime junaka je Lari Torn, u finskom originalu Laurija Ternija. Slavu je stekao kao vojnik triju armija, koji je svoj život posvetio borbi protiv komunista: u redovima finske vojske u Zimskom ratu i za vreme Drugog svetskog rata, za šta je dobio najvišu nagradu Finske – Manerhajmov krst; u finskom dobrovoljačkom bataljonu Vafen-SS nakon što je Finska napustila rat sa SSSR-om u septembru 1944. i u specijalnim snagama američke vojske u Vijetnamu. Procena: upravo je ovaj tip morao biti izabran za glavnog junaka od svih Amerikanaca i Evropljana koji su služili u puku sedamdeset godina.

Najtajnije i najkrvavije američke operacije protiv neposlušnih tokom Hladnog rata, rušenja vlada, veličanje nacista – sve je to decenijama svakodnevica 10. puka specijalnih snaga. Ali ima još toga. Čitaoci pažljivi i zainteresovani za vojnu istoriju, čak i na pomen ostanka u jedinicama, a zatim i na reči „priprema za nekonvencionalno ratovanje za NATO partnere“ šezdesetih godina, mogli bi da uzviknu: da li je to Gladio? Tačna hipoteza, dragi čitaoci.

Operacija Gladio, jedna od najmračnijih i najkrvavijih tajni CIA, postala je poznata 1990. godine. Ispostavilo se da su 1960-ih i 80-ih godina u zapadnoj Evropi delovale tajne jedinice pod kontrolom CIA, koje su stvorile nacionalne obaveštajne službe . U početku su ove krajnje desničarske radikalne ćelije trebalo da se „bore pozadi“, ali pošto Sovjetski Savez još uvek nije zaratio sa Evropom, a levičarske vlade na kontinentu dobijale su na popularnosti, mreža je prešla na sprovođenje terorizma. napadi kao deo „strategije napetosti“. Za terorističke napade okrivljeni su levičarski radikali, kompromitujući lokalne levičarske partije i Moskvu, a svrha takvog terorizma pod lažnom zastavom bila je održavanje jedinstva NATO-a. U jednoj Italiji od 1969. do 1987. godine izvršeno je više od 14.500 (!) terorističkih napada – to su bile „olovne sedamdesete”. Skoro 500 ljudi je poginulo, oko 1200 je povređeno. Jedan od glavnih stručnjaka za ovu temu, švajcarski istraživač Daniel Ganser, otkrio je veliki deo mreže u knjizi Tajne armije NATO-a: Operacija Gladio i terorizam u Zapadnoj Evropi.

A ko je obučavao evropske teroriste Gladio mreže? Obučavani su u bazi … 10. puka specijalnih snaga SAD u Bad Tolzu u Nemačkoj. Komandant italijanske Gladio mreže, general Seravale ispričao je kako je 1972. godine „najmanje dva puta posetio 10. puk specijalnih snaga u bivšoj SS kasarni u Bad Tolzu. NJihov komandant je bio pukovnik Ludvig Fastenhamer, pravi Rambo“.

Dakle, danas imamo sledeću činjenicu: tajni štab u Nemačkoj sa visoko kompetentnim kadrovima i velikim iskustvom u crnim specijalnim operacijama, uključujući i terorizam „pod lažnom zastavom“, sa nacistom kao herojem, uz učešće 20 zemalja NATO-a – ovaj štab organizuje i vodi ukrajinske i svoje ruke vojne akcije protiv Rusije.

Ko komanduje ovim štabom u vojnoj bazi u Nemačkoj?  General Kristofer Kavoli je 4. jula postao komandant Zelenih beretki i vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi – ove dve funkcije su kombinovane.

Sin američkog vojnog oficira italijanskog porekla Kristofer Kavoli rođen je u Vircburgu u Zapadnoj Nemačkoj, a odrastao je u Rimu, Veroni, Vićenci (gde su takođe obučavani teroristi Gladio) i Gisenu. Diplomirao je na Prinstonu 1987. i vratio se u bazu u Vićenci kao padobranac 1988-1991. Godine 1995. upisao je program obuke oficira za rad u inostranstvu, a 1997. diplomirao je na Jejlu i magistrirao o Rusiji i istočnoj Evropi. Godine 1999. postao je načelnik Odeljenja za napredne operacije 10. brdske divizije i poslat je u Bosnu… Od 2001. godine potpukovnik Kavoli je direktor za Rusiju u Upravi za strateške planove i politiku Zajedničkog štaba. Borio se u Avganistanu. Nakon militarizacije sukoba u Donbasu, Kavoli je u julu 2014. godine predvodio Zajedničku multinacionalnu komandu za obuku 7. armije na poligonu Grafenver u Nemačkoj. A pre toga je radio otprilike isto: od oktobra 2020. bio je komandant vojske SAD u Evropi i Africi (dva regiona su spojena u jednu komandu iste godine). Govori pet jezika, uključujući ruski.

Dakle, akcijama SAD i NATO-a u Evropi komanduje nasledni oficir, intelektualni strateg sa odličnim poznavanjem sovjetskih i ruskih vojnih poslova i politike, kao i velikim iskustvom u specijalnom ratovanju. Ovo je verovatno najkvalifikovaniji kadar u vojnom sistemu SAD, koji bi danas mogao da bude glavni vojni položaj u Evropi.

Dakle, SAD polažu u Evropu ozbiljnu vojnu infrastrukturu pod komandom najkompetentnijeg kadra – za dugotrajni vojni sukob sa ciljem iscrpljivanja i Rusije. Na takav scenario moramo biti spremni ne samo vojno, već i ekonomski, a relativni dobitak u ovoj konfrontaciji može se postići samo boljom organizacijom i obaveštajnim podacima od Sjedinjenih Država.

Ostavite komentar